Opis iskustva:

Moj ime je Džo. Skoro mi je 64 godine. Rođen sam u martu. Bio sam stanovnik okruga Klark (Las Vegas, Nevada) od novembra 1952. godine. Pretpostavljam da sam počeo da se bavim alkoholom, kockanjem i svim pogrešnim stvarima pre mnogo vremena. Imao sam četiri braka i četiri razvoda. Neću kriviti sebe za neuspehe, ali bio sam veliki deo nesreće koja je uzrokovala sve probleme. Imao sam divan život i Bog je bio veoma dobar prema meni finansijski. Sve sam uzimao zdravo za gotovo. Počeo sam imati probleme 1988. godine sa Poreskom upravom. Nisu me ostavili na miru sve do 1990. godine. Nastavio sam da radim i na kraju dao otkaz u kazinu, hotelu i golf klubu. Bio sam barmen tamo skoro 15 godina, od 1978. do 1990. godine; nisam primao platu. Imao sam hiljade dolara na plaćenim kreditima. Sledeće što sam uradio bilo je podnošenje zahteva za bankrot. Ali pre nego što sam se razboleo, radio sam preko puta ulice u obližnjem hotelu na pola radnog vremena. Dovelo je do toga da sam bio ispunjen mržnjom i besom prema Poreskoj upravi, i da sam prestao sa svim aktivnostima. Preselio sam se iz kuće svoje devojke u Las Vegasu, iako smo bili zajedno trinaest godina. Uselio sam se u pokretnu kućicu. Nastavio sam povremeno da pijem i da radim u hotelu. Tokom aprila 1990. godine, pretpostavljam da sam bio trezan. Oko 17. aprila 1990. godine počele su se pojavljivati jake bolove u mom levom ramenu, u sredini leđa i takođe u grudima. Jedan prijatelj mi je rekao da treba da odem u bolnicu. Rekao sam mu da je verovatno gas. Pa, 20. aprila 1990. godine do 15 časova bio sam u kuhinji i prao sam sudove. Odjednom mi se činilo da mi oči iskaču iz glave, a zatim je bol u grudima postao veoma jak. Moj telefon je bio na pultu. Pozvao sam 911, kada su došli, sve što sam mogao reći bilo je "Umirem". Srušio sam se. Morao sam ležati tamo ne previše dugo, jer sledeće što sam čuo bili su zdravstveni tehničari kako kažu, "Krenimo". Prema mom shvatanju, odvezen sam na Univerzitetski medicinski centar. Lekari su me odmah otvorili da me operišu, bar tako mi je rečeno, od 15:30 do 23 časa. Pozvan je sveštenik i dao mi je poslednje pomazanje - Lekar je rekao mojoj porodici da je jedini način da iz toga izađem bio čudo. Kada su mi vratili srce u telo, prestalo je kucati. Lekari su me udarali elektrošokovima. Čini se da sam se možda samo izdigao iz ležećeg položaja i gledao tim medicinskog osoblja s elektrošokovima. Naglo sam počeo da se okrećem, siguran sam da se nisam plašio. Samo nisam znao šta se dešava. Naglo sam se našao u tunelu. Sledeće, ležao sam potrbuške, bilo je veoma svetlo. Kretao sam se velikom brzinom. Kada sam stao, stajao sam uspravno na kraju. Bilo je palmi i zlatnih ograda, a Bog je stajao tamo. Bio je obučen u belu haljinu sa zlatnom trakom oko struka. Imamo smeđu kosu, bradu i prodorne plave oči. Rekao mi je: "Vrati se, Džo, nije tvoje vreme." Lekari su rekli da je moje srce počelo kucati s velikom snagom. Nemaju pojma zašto me nisu prestali udarati elektrošokovima tokom mog putovanja. Rekli su da sam imao ogromnu snagu i da sam hteo sići sa stola. Sećam se da mi je u grlu bio hladan šipak koji sam izvukao. Pretpostavljam da su me stavili u stege pre nego što su me stavili u jedinicu intenzivne nege na mesec dana. Dve i po nedelje sam bio u kritičnom stanju. Kada su me konačno smestili u sobu, pogledao sam prema Charleston Blvd-u i pogledao sebe - bio sam toliko mršav i bolestan, imao sam sve te šavove i ožiljke po telu, kao da sam bio pun gaze. I dok sam se gledao, rekao sam: "Bože, znam da si me spasao, i nikada neću piti, pušiti ili stavljati bilo šta u sebe što bi uništilo ili uništilo ono što si popravio kako bi mi dao ovaj novi život." Bio sam veran Bogu u svom obećanju. Ovo nazivam čudom na trećem spratu u UMC Kardiološkoj jedinici. Zaista volim te ljude i lekare iz Instituta za srce. Sve što mogu reći je da su mi pluća, jetra i bubrezi bili kao kod osobe koja nikada nije pušila ili pila alkohol ili uzimala droge.

Volim osoblje na trećem spratu UMC-a, kardiološkom odjelu. Zahvalan sam im za sve što su učinili za mene tokom mog puta ka oporavku. I Bog je prvi i pre svega, moj Jehova Rafa, Veliki Lekar, hvala ti. Nakon što sam otpušten iz bolnice, morao sam živeti na ulici 18 meseci dok nisam dobio invalidsku penziju i penziju od Socijalnog osiguranja. Čini se da je Bog rekao: "Na tebi je, hajde da vidimo da li je tvoje obećanje prema meni bilo iskreno, i bilo je."

Prateće informacije:

Pol: Muški