Opis iskustva:


Bilo mi je šest godina, dijagnostifikovan meningitis, upala pluća i prestanak rada plućnog krila. Bilo je posle 'povečerja' kad su bolničarke otišle u njhovu prostoriju, niko više nije bio u mojoj sobi. Bila sam sama.

Onda sam iznenada gledala dole na moje telo. Bila sam oštroumno svesna u mom mladom umu šta se desilo. Mogla sam pogledati naokolo po sobi, videći sve jasno ali primećujući da ništa nije bitno - u materijalnom značenju. Bila sam jako svesna činjenice da sam umrla, i da imam izbora da idem na nebo ili da se vratim na zemlju. Takođe sam se osetila jako povezana sa univerzumom, i da smo svi povezani. Znala sam šta treba da učinim - jer sam osećala. . . znala, imam posao da odradim na zemlji. Ovde sam da pomognem drugima. Tako da sam znala da je prerano da umrem. To nije bilo zastrašujuće iskustvo. . . ali definitivno je bilo iskustvo koje menja život. . . uticalo je na sve što sam učinila do danas i uticaće do poslednjeg dana.

Da li ste imali osećaj posebnog znanja, univerzalnog reda i/ili svrhe? Da. Znala sam zašto sam rođena. Znala sam da treba da pomažem ljudima, to je moja svrha. Materijalne stvari su bezvredne. . . pomaganje ljudima je neprocenjivo.