Opis iskustva:


Podeliću moje iskustvo blisko smrti i učiniću to što je kraće moguće. U leto 1995 god. u CT bila sam sama kod kuće radeći u bašti i slučajno stavila ruku u gnezdo stršljena. Pošto sam alergična, imala sam anafilaktički šok ali sam imala dovoljno vremena da pozovem hitnu pomoć pre nego što sam pala u šok.

Dok sam bila u ambulantnim kolima, mogla sam da čujem medicinsko osoblje kako raspravljaju o težini moga stanja i zadnje reči kojih se tada sećam su "Nemamo puls; ona ima ravnu liniju. Ako joj damo još lekova to će je ubiti." Zatim je bila druga rasprava šta da čine, Onda sam otišla.

Otišla sam pravo na mesto svetla. Bilo je mirno i neposredno - nije bilo tunela, ni bilo kakvog osećaja putovanja. Mesto gde sam bila opažala sam kao da je analogno na neki način spoljašnosti prilaznog puta i nije sasvim u nebu. Tu je bilo jedno glavno biće ljubavi i mnogo drugih bića ljubavi sa osobnošću ili dušom. Nisam mogla videti mnogo sem svetla i nejasnih obrisa na stazi. Nije bilo ničega do ljubavi, dobrote, istine, i svih stvari u vezi ljubavi, BEZ PROSTORA za strah ili zlo, ili bilo čega osim te ljubavi. Bilo je divnije od svih mojih najvećih nada ili iskustava na ovoj planeti. Bilo je puno ljubavi i bolje od savršenog kako mi u našem ljudskom stanju poznajemo. Nema reči da se to opiše. Bila sam tako sretna što sam tamo. Pokazana mi je "slika" lica moje ćerke u gro planu i rečeno mi je da ću joj biti potrebna. Bilo mi je 55 godina u to vreme i ćirka mi je bila na prvoj godini studija. Glavno nebesko biće ljubavi koje nazivam Bog, koje je izgledalo muški, dalo mi je direktnu poruku da mogu da ostanem ili da se vratim nazad.

Moj osećaj je bio da bi Bogu bilo drago ako se vratim na zemlju. Toliko sam ga volela, da samim tim što sam to znala želela sam da mu udovoljim. Upozorio me je da mi neće biti lako natrag na zemlji, i dao mi priliku da to "razmotrim", i u sekundi kada sam odlučila u umu da se vratim, probudila sam se u bolničkom krevetu.

Osip je bio kao grozdovi po mom telu i bila sam na kiseoniku pomešanom sa lekovima radi disanja, cevčicama, IV itd. Bilo je mnogo lekara oko mene. Bili su zapanjeni stanjem tela i da sam došla k svesti.

Nekoliko meseci nakon toga, prošla sam kroz užasan razvod. Verujem da su moj advokat kao i sudija bili podmićeni, ili je na njih uticao na neki način moj bivši muž da se vladaju nepravedno u mom razvodu. Oduzet mi je moj divni dom i ostala sam u dugovima dok je moj bivši muž zadržao milione. Morala sam da prihvatim posao učiteljice u opasnoj školi, obzirom na moje godine i nedostatak skorašnjeg isustva i u sred školske godine. Jedno za drugim grozna iskustva su se ređala, što je dovelo u pitanje moje zdravlje i fizičko stanje.

Konačno sam se ponovo udala posle pet godina. Tada sam bila potrebna mojoj ćerki. Bila je udata i imala je po život opasnu trudnoću koja ju je potpuno vezala za krevet, često je krvarila itd. Njena ćerka se rodila jedan mesec ranije ali je bila zdrava, lepa i sada u uzrastu od pet godina vidi se da je nadarena. Detetove šanse su bile jedan u milion da preživi. Bila sam potrebna ćerki i unuci jer sam brinula o njoj tokom trudnoće. Bilo je i mnogo prilika koje nisu bile tako dramatične kada sam takođe bila potrebna ćerki.

Tako, teška vremena, bila sam potrebna ćerki i živopisan neopisiv IBS promenili su moj život. Sada nepravde ovoga sveta, greške koje sam načinila u mojim izborima, i koje i dalje činim, još su mi jasnije, i mogu da vidim da su bili to loši izbori jer se nisam držala ljubavi koju znam od mog Nebeskog Boga. Vidim kako stanovišta našeg srca treba da se usklade sa Njegovim i kako treba da tražimo odnos sa Njim, trudeći se da budemo jedno sa ili u Njemu.

Ne mogu zemaljskim rečima da prenesem sve utiske koje sam dobila. Ali iskustvo je učinilo da želim da nastavim sa svojim duhovnim rastom, a još više moj posao ovde na zemlji, da udovoljim Bogu i postanem više kao On. Takođe osećam da želim da ohrabrim druge na stazi da se povinuju Bogu i Njegovoj POTPUNOJ i SAVRŠENOJ ljubavi. Nedostaje mi Bog i osećaj neba ali znam da postoji razlog da budem ovde. Tužna sam jer još uvek nisam dosegla nivo bića, zaista jako razvijenih bića punih ljubavi, ali osećam da Bog zna da Ga volim i da pokušavam.

Ima još toga što se rečima ne može iskazati ali ono što sam napisala je najbolje kako bih opisala moje iskustvo samo ljudskim rečima. Želim da pročitam mnogo izveštaja o iskustvima blizu smrti ili iskustvima kliničke smrti. Svako od njih je skrojeno prema nama, čini se, a opet ima zajedničkih elemenata. Takođe želim da svi drugi znaju za sveto i pozitivno iskustvo u mojoj zamalo smrti ili da znaju za to i da veruju.

Slobodno možete da mi postavljate pitanja ili da me kontaktirate. Veronica V.

Da li se vaše viđenje razlikovalo na bilo koji način od vašeg normalnog, svakodnevnog viđenja (na bilo koji način, kao jasnoća, širina, boje, svetlina, opažanje dubine, stepen solidnosti/providnosti objekata, itd.)? Da. Tamo postoji takvo svetlo da je pomračilo moje ljudsko viđenje, ali takođe je bilo nežno i deo ljubavi, Boga. Bog i druga duhovna bića su se pojavili u prozračnim obrisima bele ili svetla ali nisam videla detalje. Sve je bilo usredsređeno na ljubav, informaciju i duhovni oblik. Jasnoća vizđenja je bila kada mi je pokazano u gro planu lice moje ćerke u veoma velikom videu ili u vidu fotografije. Gotovo da nisam bila zainteresovana za vizuelno ili nije mi bilo potrebno i to se osećalo prirodnim. Vrlo teško da se objasni.

Da li ste sreli ili videli neka druga bića? Da. Bilo je jedno glavno, superiorno biće ljubavi koje sam shvatila da je Bog. Bilo je dosta, ne znam koliko, drugih bića punih ljubavi sa Bogom. Osetila sam da su oni bili njegovi duhovno razvijeni pomagači ili pratioci. Ne znam tačno njihovu ulogu.

Da li ste imali pregled prošlih događaja iz svog života? Ne. To je pre bilo predviđanje ako se odlučim da se vratim nazad na zemlju da ću naići na teške trenutke i Bog je želeo da to znam pre nego što donesem odluku. I da, naučila sam da ljubav u svom savršenom stanju kroz Boga jeste ono što je važno. Naučila sam da smo uvek sposobni da se razvijamo i služimo Bogu i jedan drugome zauvek. Imamo izbor da učimo o toj ljubavi i kako da postanemo deo nje i Boga ako to želimo. Izgleda da su naši rođaci posebno važni za nas, za naš duhovni razvoj i putovanje. Sva bića su važna, čak i priroda i naše drage životinje kao i druga bića iz drugih svetova. To je utisak koji je gotovo procurio u mene - u moju dušu. Takođe, da smo u našem ljudskom stanju daleko na sporednom putu i primitivni, ali i dalje voljeni. Da Bog Želi da svi budu deo Njega i Njegove savršene ljubavi. Izgledalo je kao da je kratko trajalo i dok se odvijala glavna telepatija ja sam brzo apsorbovala te druge istine kao osmozom prilikom zaronjenosti tamo.

Da li ste imali bilo kakav osećaj izmenjenog prostora ili vremena? Da. To nije kao časovno vreme na zemlji. Toliko smo u ljubavi i u sadašnjosti iskustva. Pomislila sam "nazad" na moju ćerku na zemlji i dobila upozorenje šta će se desiti ako se vratim na zemlju "u budućnosti" na zemlji. Ipak tamo u, ili delimično u ili upravo ispred Neba, tamo izgleda da ima prošlosti, sadašnjosti i budućnosti sve zajedno Bogu, ali to ima smisla kada sam bila tamo. Ne mogu više da objasnim.

Da li ste imali osećaj posebnog znanja, univerzalnog reda i/ili svrhe? Da. Bog je savršena manifestovana, srceparajuće kompletna, visoko razvijena ljubav. Opet On je biće sa dušom i identitetom. Osećala sam da smo svi na putu ka toj ljubavi i ka Bogu. Glavna svrha je ljubav i uvideti izvor koji je Bog. Što može biti, to je tako lepo i ispravno. Računajući i druge, sve druge, prirodu i drage životinje. Naša svrha, naš cilj je Bog i njegova savršena ljubav, da neprestano učumo i služimo Bogu, volimo i služimo jedan drugome, volimo sebe, da se razvijamo duhovno, ali imamo slobodnu volju da ne budemo u liniji sa Bogom ni u jednoj tački. Moramo razumeti Božiju ljubav, i razumeti njenu suprotnost i koliko je destruktivna i pogrešna, onda posegnuti za Bogom da bi imali divno i potpuno postojanje u ljubavi.

Da li je bio neki, ili više delova iskustva posebno značajan, ili važan za vas? Da. opet ću zaplakati. Ljubav koju Bog luči i koja je najvažnija je iznad mojih najvećih želja za blaženstvom i savršenstvom, i to je vrsta ljubavi koju ljudi ne shvataju i nisu postigli. Bog, ljubav, razvoj, duhovnost, služenje u ljubavi, ujedinjenje u ljubavi su ciljevi, u suštini su krajnji rezultat ili odgovor, značajan odgovor na sve stvari kako sam saznala.

Ima li još nešto što bi želeli da dodate u vezi iskustva? Osećam se razočarano kada čujem medicinare i naučnike koji pokušavaju da odbace najbitniji deo koji ljudi treba da znaju. Postoji Bog koji je savršen, koji luči i promoviše samo ljubav, i istinu u ljubavi. Sva isprazna nastojanja, ego i pohlepa, ratovi i zla samo nas povređuju; Bog tako mnogo želi bolje za nas. Greh u meni je uočljiviji i može biti frustrirajuće kada ne mogu da ga prevaziđem. Kraj je divno okončanje, znajte to ako birate.