Opis iskustva:

Kad mi je bilo 12 godina, skijala sam i pokušavala da se držim za sjako upredeno plavo najlonsko uže uspinjače. Spiralni navoji su izazvali da mi se čvornovati šal steže sve više i više oko vrata dok me nije ugušio dok sam visila celim putem uzbrdo. Pokušavanje da odmrsim šal izazvalo je da ispustim uže iz ruku i bila sam zakačena samo vratom dok nisam stigla na vrh brda. Ne znam nikog ko je preživeo vešanje i sigurno ne u tako dugom vremenskom periodu. Bila je to 1970-ta i nije bilo sigurnosnih mehanizama na uspinjači. Moja glava je udarala o svaki stub na putu uzbrdo. Sećam se trenutka kada sam izgubila svest. Ležala sam udarivši i glavom i telom o zemlju. Na kabini gde je ulazilo i izlazilo uže bio je mali otvor. Nikog nije bilo u kabini.

Onda je prišao neko sa ogromnim svetlom. Prvo sam pomislila da je to moj tata, jer sam počela da osećam mnogo ljubavi i poverenja. S njim su takođe bila dva bića. Pružio je svoje divne ruke. Te ruke neću nikada zaboraviti kako su izgledale i osećale. Podigle su me i ponele. Dva bića nazivam 'Anđelima' i oni su bili odeveni u nešto što je izgledalo kao knjige za vežbu. Jedna knjiga je imala opuštenu čipku.

Nisam osećala bol, bila sam smirena, i moje telo je bilo puno ljubavi. Svetlost me je ispunila odgovorima na ono o čemu sam mislila i što sam osećala. Komunikacija između mene i bića je bila trenutna, potpuna, i bez zabune. Spoljašnja pojava je bila vidljiva ali brzo bi videla unutrašnju lepotu i mnogo više takvih utisaka je vremenom došlo u središte pažnje. Stigli smo na mesto koje je izgledalo slično kao ovde. Sreli smo se sa drugima koji su bili odgovorni za znanje. Oni su nosili nekakve ogrtače kao oči. Nisu mogli da odgovore kad sam zahtevala da se vratim. Stigli su i drugi i takođe su nosili slične ogrtače ali drugačijih boja. Izgledalo je da je potreban sve viši i viši nivo da bi se odgovorilo na moj zahtev da se vratim. Dato je do znanja da oni žele da ostanem. Klizili su dok su hodali. Bilo je vrlo slično kao ovde ali tako prelepo. Nisam shvatila da su uredili da se sastanem sa nekim ko je bilo pozvan iz vrlo posebnih razloga. Proučavala sam njegovo lice. Sećam se da je saopštio da je učenje veoma važno dok mi je pokazivao mesta koja poseduju nivoe znanja. Sve je imalo savršen sistem, dizajn i svrhu, što je bilo razumljivo. Uprkos tome što sam tamo bila sve duže i duže nisam prestajala da tražim da se vratim. To je bilo uprkos neodoljivo divnoj ljubavi koju sam osećala.

Ponovo sam zatražila da se vratim. I Ruka se pružila preko planina i oblaka i dotakla me. Onog koji me je doneo zovem Isusom. Ruka je dotakla Isusa i mene i dala dopuštenje da se vratim. Dato mi je da shvatim da ću se vratiti uz mnogo bola ali da se ne plašim. Složila sam se.

Pri povratku videla sam krv gde sam ležala na snegu. Trebalo je više od 45 minuta dok je neko došao na vrh brda. Moji roditelji nisu prilazili jer su mislili da sam mrtva i izobličena. Moji baba i deda su rekli da niko ne bi trebao da vidi svoje dete u takvom stanju. Čekali su dobrovoljnu službu zaštite da me odveze u NY bolnicu, nije bilo telefona za hitne slučajeve ni mobilnih telefona. Bila je mećava i nismo imali kola već smo išli pešice. Stigla sam u bolnicu sa kožom odranom sa vrata, krvareći, i čvorugama na slepoočnicama. Kaluđerice su rekle da sam čudo i išle su u bonicu da stave plaketu. Mnogi su dolazili da me vide. Govorila sam, potpuno razumna i svesna svega. Zašili su me i bila sam nesigura u vezi te neobične ukočenosti.

Na kraju sam se vratila kući. Za par nedelja samostalno sam hodala. To je opet bilo novo čudo. Čuvala sam iskustvo kao tajnu kako je moja majka tražila dok nije umrla 2010 god. a onda u samoći sam počela da pišem priču. Donela sam mnoge odluke i imala pun život posle iskustva. Vera i ljubav koje sam primila svakom ćelijom mog tela nikad nijsu nestali i rasli su i sazrevali sve više i više. Postala sam medicinska sestra, nikad nisam govorila o ovom iskustvu. Stekla sam i naučno i duhovno znanje.

Molim uporedite vaše viđenje tokom iskustva sa vašim svakodnevnim viđenjem koje ste imali neposredno pre iskustva. Mi se ovde usredsređujemo na spoljašnju lepotu, tamo unutrašnja lepota sija sjajnije u obliku svetla i ljubavi. Misli i emocije ne interpretiramo samo našim očima.

Da li ste videli neko nezemaljsko svetlo? Da bilo je to živeće svetlo. Bilo je sjajno, informativno, puno ljubavi i izražajno.

Da li ste imali osećaj harmonije ili jedinstva sa univerzumom? Osetila sam se sjedinjenom ili jedno sa svetom.

Koja je sada vaša religija? Protestantizam. Ja sam Hrišćanin, duhovna i otvorena za prakse pune ljubavi. Verujem da religija služi da dovede druge da imaju odnos sa Bogom, da razvijaju ljubav, i vole jedni druge. Takođe verujem da više od jednog puta vodi ka Bogu. Verujem u Boga, Anđele, ljubav. Takođe verujem da možete biti duhovni, povezani sa Božijom ljubavlju u prirodi ili bilo gde izaberete bez religioznog povezivanja.

Tokom isksutva, da li ste stekli informaciju o smislu života? Da, život je dar koji treba ceniti. Ljubav i povezivanje da se asistira međusobno i da volimo jedni druge je smisao.

Tokom iskustva da li ste stekli informacije o ljubavi? Da. Ljubav stvara više ljubavi. Ona leči. Ljubav nas povezuje. Ona je ono što pokušavamo da budemo čak i kada se suočavamo sa izazovnim negativnostima.