Opis iskustva:


Bila sam jako bolesna, dehidrirala i sigurno sam pala u neko besvesno stanje. Sve čega se sećam je da sam bila na nekom mestu blistavog svetla. Samnom je bio još neko. Ne sećam se razgovora ali znam da je to drugo biće govorilo. Nisam videla svoje telo niti bilo koga drugog tamo, sve je bilo samo svetlo. Ne sećam se tačno ni jedne reči već samo suštine onog što mi je bilo rečeno. Pitala sam da li je to nebo i rečeno mi je da jeste ako tako hoću da nazovem život posle smrti. Odgovorila sam da ne verujem u Nebo (takozvano) ili nekakav život posle smrti i rečeno mi je da grešim. Bila sam mnogo bolesna i imala jake bolove ali na tom mestu nisam. Radost, mir i vedrina se ne mogu opisati. Počela sam da se raspravljam sa tom drugom pojavom kazavši da ljudi treba da osete na nekoliko sekundi ovo mesto. Da bi im se dala neka nada i neki mir. Da je na zemlji stvarno velika zbrka. To biće je očigledno imalo smisla za humor i odgovorilo nešto kao: nije predviđeno da se raspravljaš sa tvorcem ili ću morati da te izbacim na pauzu. Ali ni tada se nisam plašila. To biće me je onda nežno i toplo uverilo da je svakoj pojedinoj osobi dato dovoljno informacija da načini pravilne izbore. Slobodna volja je pravo kog se ne treba olako odreći. I nekada videti nije dovoljno da se veruje. Upamti dobrota, nesebičnost i ljubav prema drugima uvek će te voditi u pravom smeru. Ako ne uradiš kako treba uvek ćeš imati drugu izmenu. Nisi završila i imaš još posla da obaviš. Onda sam se probudila na podu sa istom radošću, zadah i bol se nisu javili još nekih pet minuta. Onda mi se bolest vratila. Ali ne mogu da zaboravim iskustvo i osećam da se očekuje da ga nekako podelim.