Opis iskustva:

Rebeku je telefonom intervjuisala Elaine Smith. Evo priče:

Rebekino iskustvo blisko smrti se desilo 1990 god. Sa roditeljima je obilazila vrt i osetila je nesvesticu. Bilo joj je sve gore i gore, i konačno je otišla na kliniku. Broj otkucaja srca je bio 180 a zatim 266 i ona je izgubila svest. Kasnije, doktori su joj rekli da je bila klinički mrtva pet minuta.

Dok je bila "otsutna" bila je potpuno srećna. Bila je odvojena od svog tela i osećala se oslobođeno, kao da je skinula odeću. Nežno su je gurala Bića koja nije videla. U početku je bio mrak, onda je videla svetlost a sa strane su bili kao lampioni. Ubrzala je ka velikoj količini svetlosti, osetila je kao da je u ekstazi čistog svetla i ljubavi, što je bio predivan osećaj. Osetila je da je sa Bogom. Bilo je kao da ima milion orgazama u isto vreme.

Onda se našla u velikoj dvorani, nešto je izgovorilo njeno ime, i "Knjiga znanja" se otvorila na njenom imenu. Na zidu su se projektovale slike iz vremena kad je bila mala devojčica. Bilo je razgovora sa drugima. Mogla je da oseti emocije koje su drugi osećali. Videla je efekat koji je imala na druge ljude. To je bilo kao retrospektiva života. Videla je dobre i ne tako dobre uticaje koje je imala na druge. Shvatila je da je uticala na sve na svetu. Uglavnom, naučila je da treba da bude dobra i da pruža ljubav drugima.

Onda joj je došla misao da treba da bude sa svojom decom. Kolebala se jer je želela da ostane, jer je tu mnogo prijatnije. Onda se pitala ko bi podizao njenu decu. Njeni roditelji i suprug bi mogli da ih podižu ali želela je da i ona utiče na njih takođe. Onda se našla na igralištu padajući unazad, sve sporije i sporije, udarivši u zid što je u stvari bio njen povratak u telo. Otvorila je oči i "oni" su rekli "vratila se, živa je."

Posle tog iskustva Rebeka se trudila da živi svoj život najbolje što može. Nije se plašila smrti i bila je mnogo više duhovna. Vaspitana je kao Katolkinja, ali Katolički rituali nisu imali ni blizu tako mnogo efekta na nju kakvo je imalo iskustvo blizu smrti. Pre osam godina, dok je spavala u svojoj spavaćoj sobi, probudila se i ugledala sjajno Biće pored njenog kreveta. Ono je prenelo mnogo ljubavi. Biće je reklo da je ono Isus i "Ovde sam da ti dam ljubav." Godinu dana posle toga osetila je da je nogom udarila nešto mada ničeg nije bilo tamo. Veruje da je to bilo duhovno Biće.

Iskustvo je promenilo način kako živi i kako gleda na život. Međutim osećala se malo izolovano sa iskustvom jer nije znala nikog ko je imao takvo iskustvo blizu smrti. Osećala je da joj niko ne veruje.

Veruje da imamo mnogo života, da se "recikliramo". Na drugoj smo frekvenciji kada smo van tela. Tamo je lakoća i vazdušastost.

Tamo nema osećaja vremena. Osetila je da je to drugačije od sanjanja, tamo nema ograničenja kao u snu kada je neko još vezan za telo.