Opis iskustva:


Moj vlastiti lični povratak Ljubavi kroz jedno IBS:

1994 Arizona

Imala sam rutinsku hiruršku intervenciju. Nisam sigurna šta se desilo tokom operacije jer sam bila u nesvesti, sve što znam je da sam iznenada trčala travnatim poljem ka džinovskom suncu. Sećam se da sam gledala dole na moje noge i one su bile kratke, ponovo sam bila dete. Tu je bilo još jedno dete koje me je držalo za ruku i trčalo kraj mene. To je bio mali plavokosi dečak sa plavim očima.

Najneverovatniji deo je bio čist osećaj najintenzivnije ljubavi koji jedva mogu da opišem. To je bio talas za talasom čiste ljubavi. Bio je unutar mene, bio je oko mene, bio je SVE. To sam osećala kao otkucaje srca ljubavi, jedan talas ljubavi za drugim. A bilo je ljubavi i između takođe, onda bi talas došao sa još više i više. Bilo je to bez kraja, večno i potpuno. Nisam imala nikakav strah. Nisam imala osećaj drugačiji od LJUBAVI. Nisam imala drugu pomisao do da stignem do SVETLA: Osećala sam čistu sreću i radost. To je bilo najlepše osećanje kojima reči nikad u opisivanju ne mogu prići ni blizu. Najbliža stvar koju mogu da zamislim da bih dovela u vezu na ovoj zemlji bio bi trenutak kada sam donela moje dete na ovaj svet. Taj trenutak čiste bezuslovne ljubavi koju su, sigurna sam, većina majki i neki očevi osetili. Ali to je i dalje samo mali delić onog što želim da objasnim. Reči izgledaju tako male i beznačajne u poređenju sa doživljenim.

Tako trčim ka ogromnom suncu doživljavajući potpuno prihvatanje i ljubav. Znam da ništa zemaljsko više nije važno i imam taj potpuni osećaj spokojstva u vezi svega što sam ikad učinila. Samo sam želela da nastavim da trčim ka svetlu. Onda sam iznenada čula da iza mene neko zove moje ime.

Zastala sam na trenutak i znala sam da imam izbor. Da nastavim da idem napred ili da se vratim. Ne sećam se međutim da sam načinila neki izbor. Sledeće čega se sećam su doktori koji stoje iznad mene i očajno ponavljaju "NICHOLE... ostani sa nama Nichole” i onda je nastupio bol. Bol u mom telu je bio tako jak da sam jedva mogla da ga izdržim. Sada verujem da su mora biti odsekli sve moje estetsko u tom trenutku i besomučno pokušavali da me brzo zašiju. Nikad više nisam osetila takav bol hvala Bogu. Osećala sam kao da mi je telo u mengelama i da su ih stezali sve više i više.

Sećam se da sam ležala tamo govoreći glasno ponovo i ponovo... NE, PUSTITE ME DA SE VRATIM... HOĆU DA SE VRATIM sa suzama koje su tekle niz moje lice. Bila sam jako uznemirena i dugo sam osećala da nisam ni stigla da načinim izbor, da su doktori to uradili za mene i bila sam jako BESNA na njih.

Mislim da sam utrošila mnoge godine depresivna i ljuta jer sam verovala da su me oštetili za moj diplomski datum na ovoj planeti. Istinski sam dugo verovala da je trebalo da odem tog dana. Nisam mogla da razumem zašto bi mi bio dat kratak pogled na nešto tako lepo samo da bih se vratila takvom bolu. Bolu u tom trenutku i bolu zbog razočaranosti u svet uopšteno. Bilo mi je samo 25 godina u to vreme ali sam verovala da sam ovde završila i da pripadam tamo gde je LJUBAV: Uvek sam bila meka srca i nasilje i pohlepa na ovoj planeti su mi bili tako strani i smešno nepotrebni. Posle ovog iskustva bilo mi je gotovo nepodnošljivo da budem svedok tome dugo vremena.

Trebalo mi je 20 godina da shvatim da sam Ja zaista donela odluku da ostanem. Znam da sam izabrala da odem ni jedan doktor me ne bi sprečio u tome. Verujem da mi je bio dat kratak pogled tako da bih mogla da nosim ZNANJE od čega smo zaista načinjeni. Da bih osnažila moje uverenje u Snagu LJUBAVI i znanje da je to sve što postoji i jedino što je zaista važno. Mislim da mi je bio dat blagoslov da bih to mogla da podelim sa drugima. Čitala sam druge priče slične mojoj, sa malim varijacijama u vizuelnom doživljaju. Sigurna sam da je to usled naših vlastitih životnih puteva ali osećaj LJUBAVI izgleda da je opšti motiv. Povratak Ljubavi nije kliše, to je stvarno LJUBAV od koje smo načinjeni. To je ono odakle dolazimo i gde ćemo se vratiti kad završimo sa ovim telom. Znam da dolazimo ovde da usidrimo tu ljubav u ovo mesto, da povećamo tu LJUBAV, da se setimo da ono što jesmo jeste LJUBAV, ali ne usuđujem se da kažem.

Danas radim jako da podignem svesnost o tome koliko je snažna kolektivna LJUBAV... od nje je načinjen ceo univerzum. Možemo je nazvati kako god želimo... Bog, Alah, Isus, Muhamed... sve je to isto ime pod nazivom LJUBAV. Sada pokušavam da pomognem drugima samo da BUDU LJUBAV. Moja svakodnevna mantra je "VOLIM dakle postojim". Očekujem moj konačni povratak ljubavi ali u međuvremenu težim da podelim ljubav koju sam tamo dotakla na trenutak sa ljudima koje volim ovde.