Opis iskustva:


Već je prošlo tri nedelje od roka za porođaj, dobila sam 1cc lekova što nije pomoglo, sledećeg dana su povećali na 1,5cc i za 10 minuta bila sam u strašnim porođajnim mukama. Jurnjava na Urgentno i odatle sve čega se sećam je kako sledi:

Jurim niz (ili uz) prolaz od zvukova i svetala konačno stižem do kraja prolaza i do svetla gde su me dočekala 3 predivna čoveka koji su me izvestili da su došli da mi pomognu u prelazu preko. Iza njih sam mogla da vidim veliku lepotu, veličanstveno cveće i zelene pašnjake. Odgovorila sam da ne mogu da idem tamo, oni su se osmehivali i rekli da svako dolazi tamo - na šta sam odgovorila čak i ja? Ako je tako, onda moram da se vratim i svima kažem! Na to su se oni nasmešili i rekli da mi niko neće verovati. Moj odgovor je bio, Oh da hoće.

Moj suprug je bio oficir u vazdušnim snagama znači posrećilo mi se (!) i Biskup je došao da me poseti. Rekla sam mu za moje iskustvo i na moje zaprepašćenje sve što je uradio bilo je da se smeška i da mi kaže da sam bila pod lekovima i da je sve to fantazija. Posle toga odustala sam od pokušaja da kažem ljudima - tako vidite da su moji predivni prijatelji u belom bili u pravu oni mi nisu verovali. Danas je drugačije ljudi su više spremni da saslušaju.

Da li ste doživeli odvajanje vaše svesti od tela? Da. Osetila sam da sam postala deo kosmosa jer dok sam putovala prolazom do svetla naučila sam mnoge stvari. Koje sam, naravno, zaboravila.