Opis iskustva:


1975 god. kretao sam se putem paralelnim autoputu 2 severno od Fort Luisa. Kretao sam se brzinom od 75 km/h kada automobil sa moje desne strane nije stao na znak stop, izašao je ispred mene i stao. Nagazio sam kočnice i pre nego što sam udario u auto koji se zaustavio ispred mene, moj laki pola tone teški vojni teretni auto zaneo se na traku iz suprotnog smera i udario na 1.3/4 tone težak kamion. Moja zadnja svesna misao je bila datum kada sam umro 31. Oktobar 1975 god.

Onda, sledeća stvar koja se desila, bila je da hodam po oblacima. Bilo je jako svetlo. Imao sam osećam da nisam u ljudskom telu već u mom duhovnom telu. Mogao sam da vidim sebe i kako nosim vojnu uniformu. Pokušao sam da ubedim sebe da ja to siguno sanjam ali bilo je očigledno da sam u drugačijoj dimenziji. Svaki put kad bih počeo da osećam strah ili zabrinutost toplo negujuće osećanje bi me preplavilo i svaki strah bi nestao. Osećao sam se odlično zbog primljene ljubavi. Sledeće, pokušao sam da shvatim šta se događa i moja pokojna tetka je izašla iz magle da me pozdravi. U vreme kad je umrla pre mnogo godina imala je moždani udar pa je fizički i mentalno jedva bila u stanju da hoda i govori. Rekao sam joj da sigurno još uvek sanjam jer u snovima mnoge stvari nemaju smisla i ona izgleda savršeno zdrava. Tetka mi je rekla da sam između života i smrti, i da se ona pojavila u svom duhovnom obliku ne bih je prepoznao. Ponovo me je preplavilo toplo osećanje puno ljubavi. Nastavio sam da hodam po oblacima i iz oblaka je bar šest preminulih rođaka došlo pred mene. Oni su samo stajali predamnom i osmehivali se.

Ponovo sam pomislio da ovo mora da je san i moj deda je rekao da su se oni pojavili onako kako sam ih zadnji put video jer ih ne bih prepoznao u njihovom duhovnom obliku. Nestali su i u oblacima sam video vrtloge. Osetio sam prisustvo u oblacima. Pokušao sam da razjasnim ko je tamo. Nisam mogao da vidim lice ali osetio sam prisustvo Isusa na prestolu. Upitao sam ko je to. Odgovorio je: "Ja sam tvoj gospod Isus". Pao sam na kolena. Isus je rekao "Ne plaši se, ja te volim." Ja nemam reči da opišem moja osećanja u njegovom prisustvu. Na primer: Ja sam otac i divan je osećaj kada ljuljanjem uspavljujem moje dete. On ima bezuslovnu ljubav prema meni. Isus je rekao "Šta misliš o svom životu do sada?" Imao sam jak osećaj da nisam završio ono što je trebalo da naučim kao ljudsko biće. Isus reče "Možeš da ostaneš samnom ili da se vratiš da budeš ljudsko biće". Rekao sam mu da želim da ostanem ali treba da se vratim da naučim još o ljubavi i znanju. Rekao je "Ako je to tvoja odluka neka tako bude".

Našao sam se kako se budim iz nesveti. Prva stvar koju sam čuo je medicinsko osoblje kako govori da nisam mrtav. Bio sam zarobljen u vozilu više od sat vremena. Sada patim od TBI, PTSD i GED zbog tog sudara. Procenjeno je da sam 100% nesposoban i imam česte glavobolje. A što se tiče ljubavi i znanja; otkrio sam da pronaći ljubav može biti bolno i da je znanje teško steći. U ljudskom značenju.