Opis iskustva:


Tokom 24h sam se naprezala da dišem. Sećam se da sam prisiljavala sebe da dišem, ili mislim da ne bih mogla više da dišem. Telo mi je bilo ispunjeno tečnostima i mislila sam da sam balon spreman da prsne. Kada sam stigla na urgentno, žurno su me proveli kroz proces mera za spasavanje života i dobila sam jedinicu za kitičnu nego. Stigao je moj doktor i rekla sam mu da ne mogu više da dišem. Rekao je da samo paničim i da treba da pokušam da se opustim. Izdahnula sam i sećam se da sam čula pesmu koju sam volela da pevušim u mislima "Sigurno je Bog prisutan na ovom mestu" onda sam čula signal za uzbunu koji je pozivao u moju sobu. Bila sam iznad kreveta posmatrajući ljude kako rade na meni i neko biće je bilo kraj mene. Bila sam smirena i rekla tom biću "Drago mi je da su me stavili na te mašine, nisam više mogla da dišem."

Osećala sam se lako i bestelesno, a umirujuće biće me uputilo do drugog mesta. Bilo je svetlo i zapanjujuće. Tu sam se odmarala dugo vremena, mada tamo nije bilo osećaja vremena. Pretpostavljam da sam tamo odmarala dok nisam osetila da učestvujem u razgovoru. Primetila sam da nemam telo, ali sam se osećala savršeno toplo, i tamo je bio osećaj ljubavi i mira koji je strujao kroz mene, kao krv u venama. . . ali nisam imala vene niti išta čime bih "osećala". Počela sam da se pitam gde sam. Pogledala sam izvan moje svetle čaure, koja nije imala ni spolja ni iznutra, ali radi opisivanja reći ću čaura, i videla sam druge baš kao ja, i veliku ćauru svetlosti u centru svih nas, miliona nas, koji lebdimo u inače tamnoj praznini povezani sa čistom zlatnom svetlošću sa centralnom čaurom. Zlatna nit svetla je kao pupčana vrpca mada nije imala pravi oblik već samo svetlo, i pružala je mir i ljubav centralnog bića.

Centralno biće je bilo tako lepo da sam mogla zuriti u njega zauvek, mada nisam imala oči. Bila sam srećna i potpuno zadovoljna. Sećam se da sam mislila kako ima drugih svetlih čaura bližih od mene i drugih mnogo daljih od mene, ali sam osećala da sam baš tamo gde pripadam i to je bilo savršeno. Osećala sam prisustvo čaure moga oca, ali samo kako dolazi preko centralne čaure da mi pruži ljubav. Čula sam njegov glas kako izgovara moje ime, ali naravno čula sam ga samo u umu. On je umro dve godine ranije.

U prostoru, nisam sigurna da je bilo i vreme, topao i pun ljubavi glas upitao me je da li hoću da ostanem ili da se vratim mom životu. Imala sam izbora. Znala sam istog trena kada me je glas pitao da treba da se vratim, ali zaista nisam to želela. Rekoh (bez glasa) "Znam prema pitanju da moram da se vratim." Upitalo je zašto. Odgovorila sam "Nisam završila posao koji sam rođena da uradim, i treba da ga završim." Glas reče: "Može da bude bolno" a ja sam odgovorila "Mogu da podnesem bol ako radim ono što tražiš od mene."

Kada sam se vratila mom telu provela sam, kako sad verujem, dan zarobljena u telu, u komi, pokušavajući da doprem do površine. Čula sam sve što se dešava, i sećam se svakog detalja šta su ljudi govorili. Mada nisam osetila mnogo fizičkog bola, emocionalni je bio neprijatan, ali dar ljubavi i mira me nije napustio i osećala sam da ću biti dobro bez obzira na sve. Moj život posle toga je bio začaran, u Božijim rukama.

Da li ste imali osećaj posebnog znanja, univerzalnog reda i/ili svrhe? Da. Ljubav, saosećanje za druge, mir i opraštanje je ono zbog čega smo ovde. To da naučimo i postigli smo nešto. Svi smo povezani kroz Boga.

Da li ste imali neka znanja o iskustvu blizu smrti pre ovog iskustva? Da. Imala sam jedno kao dete, kada me je udario auto, ali to je bilo sasvim drugačije. Pala sam kroz tunel svetlosti, onda sam plivala prema sunčanoj obali koja je bila ispred. Voda je bila toplija blizu obale i tamo je bila lepa dama. Ona me je okrenula nazad ka tami i nije mi dozvolila da izađem na obalu. Rekla je da moram da se vratim.

Da li je bio neki, ili više delova iskustva posebno značajan, ili važan za vas? O, mnogo, poruka ljubavi, mira, saosećanja, sve odjednom. Lepota svega toga i lepota bića je izvanredna. Nedostaje mi to u životu, ali čuvam to u sećanju svakog dana. Vidim to svetlo u svakoj osobi i sećam se da ih volim, i da smo svi povezani. Volim potpunije i živim potpunije.

Da li su se vaša religiozna uverenja/praksa promenili, posebno kao rezultat vašeg iskustva? Da. Vidim da smo svi povezani. Ako ljudi žive u ljubavi jedno prema drugom, sa ljubavlju, saosećanjem i opraštanjem ne povređujući druge, ponovo će se sjediniti sa Njim. Do tada verovatno se reinkarniraju dok ne nauče. Volim Hristovu poruku, ali verujem da naša izabrana religija nema veze sa postizanjem U-JEDNOM-STVA. To je potpuno na Bogu i On može imati mnoge načine da nas nauči. Ne razmišljam o tome, ne moram da budem u pravu ili da grešim. . . to je tako. Ovo isustvo nema ničeg u vezi sa bilo čim što sam učila o "nebu" ili Bogu u mojoj religiji, ali osećam da je stvarnije od svega što sam pročitala. Sada mogu da čitam Bibliju i Hristove reči i čujem ih drugačije na osnovu mog iskustva i bolje se dovodim u vezu sa njima i sadašnjim svetom.