Opis iskustva:


Ne mogu da se setim kada sam prešao na drugu stranu, ali verujem da je to bilo odmah posle istražne operacije.

Probudio sam se na rubu ne širem od 5 santimetara. . . stopalima sam osećao kao da se nalazim na rubu litice, sa vrlo malo širine da se održim uspravno. Osetio sam zid iza sebe, i priljubio sam se uz njega najbolje što sam mogao. Bio sam u praznini, potpuno crnoj, a opet. . . izgledalo je beskonačno. Ništa nisam video, samo crno, a opet mogao sam da osetim da postoji dole, postoji gore, rub, zid. Nisam znao ko sam bio, ni kako sam dospeo tamo, sve što sam mogao da mislim je "NEMOJ DA PADNEŠ", ponavaljao sam to, ponovo i ponovo i ponovo, povlačio sam se duž zida, ne znajući kuda da idem. Samo nisam hteo da padnem u tamu. Bio sam uplašen ali takođe i miran. Dok sam se pomerao duž zida pomislio sam "kako sam dospeo ovde?" "odakle sam došao?" i kako sam napredovao, i dalje ponavljajući "nemoj da padneš" rub pod mojim stopalima je počeo da se širi. Osetio sam se malo bezbednije. . . sigurnije jer mi je tlo pružalo više stabilnosti, mada sam i dalje bio u beskonačnoj tami, osetio sam da se tlo podamnom rasteže. Čim sam osetio da mogu normalno da hodam, osetio sam se bezbedno i upitao se "kuda sad da idem". I iznenada u daljini, video sam zvezdicu, malu tačkicu svetla, i počeo da hodam ka njoj. Kako sam prilazio svetlu, postajalo je sve veće i veće, i počeo sam da hodam brže i brže. Kako je svetlo postalo sjajnije primetio sam da ispušta linije. Video sam ih da simultano dolaze ka svetlu i izlaze iz svetla, izgledalo je trenutno. . . i ležale su svuda oko mene, vrlo nalik "bit mapi" na kompjuteru, , , samo linije i kvadrati koji formiraju nešto nalik pejsažu. Kako sam nastavio da se približavam. . . tlo je počelo da se popunjava. . . video sam zelenu travu. . . valovita brda. . . i upravo pre nego što sam stupio u svetlo. . . video sam krajičkom oka. . . pejsaž se izgleda pružao u nedogled, zelena brda i trava.

Onda POOF, u svetlu sam. Ono je zlatno, prelepo, bol koji sam imao tri godine svog života je nestao, smeh, ljubav, svaka emocija koju sam imao u životu je nestala. Bio sam jedno sa svime što je ikada postojalo, ili što će ikada postojati. Znao sam u tom trenutku, zato svih zašto. Nisam imao ni jedno pitanje, nisam imao potrebu za odgovorima. Sve sam spoznao u tom trenutku kada sam ušao u svetlo. Onda mi se obratilo, kao da sam govorio sam sebi kroz glasove svega što će ili što postoji. Jednostavno je reklo "moraš da se vratiš nazad" i to sam bio ja govoreći sebi da treba da se vratima pa opet. . . ja sam sve, pa ko je kome govorio??? ha-ha. Tako, nisam raspravljao, znao sam već zašto moram, zašto život postoji, zašto se sve dešava. Pošto mi je reklo trebao sam da se vratim, to je bilo to. Probudio sam se u mom krevetu, moja majka je ležala kraj mene. Prošlo je 5 dana, kancer koji me je živog izjedao, za koji su doktori rekli da ne mogu da izleče, bio je potpuno izlečen. Testirali su me, utvrdili da nemam kancer, i poslali me kući.

Ako je vaš najviši nivo svesti i budnosti tokom iskustva bio drugačiji od vaše uobičajne svakodnevne svesti i budnosti, molimo objasnite: Trenutak kada sam stupio u svetlo. Tada sam znao sve što ikad može da se zna, odgovore na sva pitanja koja ikad mogu da se postave. Svetlost, po mom mišljenju, izvor je sveg života, ono je život pre nego što je život stvoren. a samo svetlo dolazi odnekud drugo.

Da li ste sreli ili videli neka druga bića? Da. Sreo sam sve pre nego što se rode, i pošto umru. Sreo sam sve što opažamo kao život, fizički. Pre nego budete čovek, vi ste svetlost, pre nego što automobil postane automobil, on je svetlost. Sve postoji zbog tog svetla, sve je prosto njegova talasna dužina.

Da li ste videli ili čuli nešto u vezi ljudi ili događaja tokom vašeg iskustva što se može kasnije proveriti? Da. U svetlu mi ništa nije "rečeno", koliko sam znao sve što ima da se zna. Znao sam zašto postoji zlo u svetu, zašto postoji dobro, znao sam da svaka mala stvarčica koja će se ovde pojaviti, je upravo isplanirana, u cilju da dovede do nečeg drugog. Sve što smo ikad učinili ili znali, ili ćemo znati, savršeno je isplanirano i savršeno u skladu.

Da li ste imali osećaj posebnog znanja, univerzalnog reda i/ili svrhe? Da. To me je naučilo da svako, sve, jeste na pravom mestu. Uvek će biti, bez obzira koliko mi pokušavali da promenimo, ili pokušavali da uništimo, ili pokušavali da napravimo, jednostavno radimo upravo ono što je planirano. Smisao života, kako sam to osetio, je jednostavno da živimo. Ovde smo jer želimo da budemo ovde.

Da li ste dospeli do granice ili ograničavajuće fizičke tvorevine? Da. Svetlost je u suštini granica između života i nečeg što stvara svetlo. Osetio sam u svetlu da postoji još, ima nečeg iza njega, ali nisam bio spreman, još mi nije bilo dozvoljeno. Razrešavanje od svega u životu, svakog aspekta izuzev ljubavi za druge i radosti koju oni mogu da donesu, je jedini način da se ode dalje.

Da li su se vaša religiozna uverenja/praksa promenili, posebno kao rezultat vašeg iskustva? Da. Nikad se nisu razvili. Posle ovog iskustva, kada sam dovoljno porastao da razumem to i religiju, otkrio sam da su sva religiozna uverenja ista generalno, ali čovek je ubacio untra svoje sopstvene poglede i želje, tako da poruke koje su nam ti dobri ljudi doneli su smrvljene i iskrivljene. Volite sve, to je osnova za našu religiju. Sve drugo je sredstvo za zastrašivanje ili sticanje dobiti.