Opis iskustva:


Pošto sam pogođen trčao sam oko 90 metara. Upravo je bila prošla ponoć. Niko ne bi stao da pomogne. Legao sam nasred ulice. Video sam sebe kako ležim na tlu okružen ljudima. Znao sam da ću da umerem. Život mi nije bljesnuo pred očima kao film ili fotografije. Iskusio sam sledeće sa potpunom jasnoćom i razumevanjem - trenutno sam bio svestan svake negativne interakcije sa drugim ljudskim bićima u mom životu. Znao sam ako ostanem gde sam osetiću i iskusiti svaku štetnu stvar koju sam izazavao drugima, znao za to ili ne, u mom životu kako su oni to iskusili. To je bilo zastrašujuće jer zajednički emocionalni bol je bio nepodnošljiv. Nekako sam osetio da mi je dat izbor da se vratim - molio sam se prvi put u mom životu, bilo je to jednostavno, obećao sam da ću biti najbolja osoba što mogu.

Sledeće čega se svesno sećam je da vidim lica dva čoveka iznad mene, oni su bili pomoćno medicinsko osoblje pri Vatrogasnoj brigadi. Zatražio sam od jednog od njih (vrlo čvrsto) ako ću umreti da mi kaže istinu, jer pokušavam da se pomirim sa Bogom. Odgovorio je da ne zna, ali ako uspeju (uz moju pomoć) da me održe dovoljno dugo u životu dok ne stignemo u bolnicu doktori će učiniti sve što mogu. Rekao mi je da treba da me održe svesnim i da ne upadnem u duboki šok. Izgubo sam preko dva litra krvi do dolaska u bolnicu ali sam ostao svestan i nisam pao u duboki šok. Četiri sata sam bio na operaciji, pogođen sam sa četiri kuglice iz sačmare svake kalibra .32, dve u abdomenu, jedna u grudima i jedna gore u desnu ruku. Hirurzi su rekli mojim roditeljima i braći i sestrama (bio sam na intezivnoj nezi), ako dođem svesti treba odmah da me vide jer misle da neću preživeti. Kada sam se probudio moj otac i brat su stajali pri dnu kreveta, izgledali su jako uzrujani jer su mislili da ću umreti - ja sam znao da neću - rekao sam im da ću živeti, jer sam znao. Bio sam u bolnici 31 dan. Imao još 3 operacije zbog infekcija, onda tri meseca lečenja i oporavka.

Kakve ste emocije osetili tokom iskustva? Osećaj žalosti jer uopšte nisam mario kako moja dela pogađaju druge i razumevanje koliko sam mislio samo na sebe.

Da li ste imali pregled prošlih događaja iz svog života? Da. Bilo mi je trenutno uliveno znanje da je moj život do tog trena bio samo za mene bez obzira na druge. Naučio sam da ljubav i poštovanje prema drugima i svim ljudskim bićima je zaista ono što donosi istinski uspeh u životu.

Da li je bio neki, ili više delova iskustva posebno značajan, ili važan za vas? Znanje i prihvatanje da je najvažnija stvar u odnosu sa drugima je uzeti u obzir kako moje akcije utiču na njih, a ne kako utiču na mene.

Da li su se vaša religiozna uverenja/praksa promenili, posebno kao rezultat vašeg iskustva? Da. Znam da Bog dela kroz ljude, njegova iskra ljubavi je jednaka u svakom ljudskom biću i do ljudskog bića je da je prihvati ili odbaci. Takođe verujem da nam ne sudi, to ostavlja nama da sudimo sebi.