Opis iskustva:

Bilo mi je 16 godina kada sam odlucila da izvršim samoubistvo velikom dozom pilula. Moja klinička depresija i granični poremećaj ličnosti su otišli van kontrole. Legla sam u svoj krevet, progutala bočicu pilula i osetila kako me je svesnost napustila.

Probudila sam se na mestu koje je ličilo na Oz. Sve je bilo živih boja i sunčano. Pokušala sam da ustanem, ali sam shvatila da moje telo nije sa mnom. Nisam mogla da vidim odakle dolazim ni kuda idem. Mogla sam da vidim polje sa neizbrojnim cvećem i niske talasaste brežuljke. Teren se protezao dalje nego što sam mogla da vidim u svim pravcima, izuzev prema zalasku sunca. Tamo je bio bistar potok, kao oni u čijoj sam blizini odrasla. Potok je savijao svoj put ka zalazećem suncu sa svetlom koje se reflektovalo sa njega. Boje neba su bile raspršene po potoku kao milioni malih dragulja. Pošla sam ka potoku i pokušala da provučem prste kroz njega. Ali nisam mogla ništa da osetim. Razgledala sam cveće pored potoka. Dok sam proučavala male ljubičaste latice, shvatila sam da je moja svrha da volim. U tom trenutku sam shvatila da neću umreti. Ljude koje srećem treba da inspirišem ljubavlju. Zatvorila sam oči.

Kada sam ih otvorila bila sam u bolnici. Nikad nisam govorila o iskustvu, ali sada sam mnogo više orjentisana na empatiju i razumevanje drugih.

Da li ste imali promenu vaših vrednosti i uverenja zbog vašeg iskustva? Da osećam da priroda ima veliku ulogu u mom životu, i ljubav je došla u središte moje pažnje.

Tokom vašeg iskustva da li ste stekli informacije o ljubavi? Da osetila sam da svetu nedostaje ljubav i moja nova svrha je da to popravim.

Da li su se vaši odnosi promenili posebno zbog vašeg isksutva? Da pokušavam da pokažem više ljubavi prema drugima nego ranije, sto ojačava sve odnose.