Opis iskustva:


Bila sam divlja tinejdžerka i uzela sam opasnu količinu kokaina pomešanu sa alkoholom. Moji priajtelji koji su bili očevici toga rekli su da sam imala jak napad i moj puls je bio nepravilan, i na kraju je prestao. Mislili su da sam mrtva jer mi je srce stalo. S obzirom da smo bili usred nedođije, nisu bili u stanju da na vreme kontaktiraju bilo koje medicinsko osoblje. (Sada vodim jako srećan život bez droge.)

Sećam se da mi je puls bio van kontrole. Shvatila sam da imam sve simptome srčanog udara i palo mi je na pamet da sam uzela previše droge. Nisam htela nikog da alarmiram, i mislisla sam da to mogu da prespavam. Sećam se da sam se borila da dođem do mog šatora i onda zaspala. Čudna stvar kada sam se probudila je da sam stajala na padini brda daleko od šatora. Osetila sam se potpuno revitalizovanom, i tada nisam mogla da se setim šta se dogodilo - samo sam pretpostavila da sam malo odspavala. Onda sam primetila da mi nedostaju stvari i da je nešto zaboravljeno. Svi moji prijatelji koje sam srela imali su usporenu reakciju i gledali su me kao da vide duha i pobegli bi. Tada nisam mogla da razumem zašto se ponašaju tako smešno. Kada su prestali da se plaše, ispričali su mi šta su videli, i da su bili sigurni da sam umrla jer su me ostavili kada sam bila bez pulsa pošto su videli jak napad ne znajući šta da rade u vezi toga u tom zabačenom području.

Nekih nedelju dana kasnije, sasvim jasno mi se vratilo sećanje o tome šta se dogodilo. Bilo je to kao da se neka alternativna stvarnost raširila ispred mene. U toj alternativnoj stvarnosti, ušla sam u šator, legla i zatvorila oči.

Ista sekvenca se ponavljala. Bilo je to kao traka koja se ponavlja opet i ponovo, sa pucnjem na kraju. Znala sam da je to zagonetka koju treba da rešim da bi mogla da nastavim dalje. Vreme je izgubilo svaki značaj. Neobično je da sam imala jasan vid, a bez naočara sam praktično slepa. Takođe sam mogla da vidim u više pravaca odjednom. Gledala sam dole na moje telo, i kroz telesne oči istovremeno, kao i iza mene i izvan šatorskih krila. Konačno sam shvatila da je zvuk pucnja bio zvuk mog poslednjeg otkucaja strca, i da sam umrla od prevelike doze droge, od srčanog udara. Bila sam mrtva. Na kraju došlo je medicinsko osoblje i stavilo moje mrtvo telo na nosila. Posmatrala sam sve to izložena izvan mog tela. Moja majka je plakala dok je ljuljala moje mrtvo telo u svojim rukama. Imala sam sahranu i bila zakopana. Bila sam zakopana u zemlju i dalje vezana za moje fizičko telo. Nekako, instiktivno sam znala da sam vezana za njega dok se celo moje telo ne raspadne i ne postane deo zemlje. Razmišljala sam da li je to neka vrsta kazne, da sam vezana za moje telo, jer prekomerna doza je jedna vrsta samoubistva. Hiljade godina su protekle kako sam ležala u zemlji, ali izgledalo je kao nekoliko sati. Mogla sam da osetim da je sloboda blizu dok sam osećala da se poslednji delovi onog što je bilo moje fizičko telo raspadaju. Onda sledeće što se desilo bilo je neverovatno.

Iznenada sam bila bez fizičkog oblika. Sve je bilo samo svetlo, boje, muzika, obrisi, ali rečima se to ne može opisati. Bila sam deo kolektivne svesti, univerzuma. Sve je bilo povezano. Osetila sam pravu suštinu mog duha, nisam imala oblik već sam bila samo čestica slobodne energije povezana sa hiljadama drugih energija drugih svesnosti koje su bile savršena harmonija univerzuma. Ne mogu to da opišem rečima. Reči nikako ne mogu da opišu kakav je osećaj biti samo energija, samo čestica svesti povezana sa svime u univerzumu. Vreme nije imalo značaja, sve je bilo jedno i sve je bilo tako zastrašujuće potsticajno. Nisam više znala šta sam bila kao čovek, sve je bilo ja i ja sam bila sve i sve je bilo svepovezano. Čula sam muzičke tonove ali ne ljudske tonove i ne kroz ljudske uši. Izgubila sam poimanje ljudskog i fizičkog oblika. Onda iznenada kroz svetlo, ureza se glas koji je nekako našao moju posebnu tačku svesti u spoju svega, obraćao se direktno meni, bio je to moj vlastiti glas, koji sam čula kako kaže: "Oh, moja. Ti si umrla. Ti si stvarno umrla. Ali hej, još nisi trebala da umreš." I tek tako, bam. Sve se pretvorilo u tamu, i to je kada sam se našla ponovo u svom telu, i osetila se potpuno revitalizovanom.