Opis iskustva:


Moje iskustvo nije samo jedan događaj. 2011 god. šetao sam moje pse kada sam imao napad anksioznosti. Pao sam na zemlju bez daha. Onda je nešto visoko i belo došlo preko mene. Rečeno mi je: 'prestani da uzimaš lekove, prestani da uzimaš lekove,' koje sam dobio na recept i koji su me ubijali. Odmah sam prestao da uzimam lekove i našao novog endokrinologa za moju tiroidu. Otkrio sam da imam Hašimotov Tiroiditis uz veoma aktivan autimuni sistem. Tri meseca kasnije, okrenuo sam se Bogu i pozvao Isusa u moj život.

Sledeće dve godine, borio sam se sa debelim crevom. 2013 god. nisam mogao da jedem i sisao sam limun i pio tečnosti, jer nisam mogao ništa da zadržim. Plašio sam se kidanja ili pucanja debelog creva. Konačno sam našao hirurga da ukloni loš deo u Oktobru 2013 god. Tokom mog boravka u bolnici, imao sam iskustvo sa negativnim bićem ili energijom. Dva dana nakon operacije, zasmetali su mi ispusni gasovi iz konstrukcione opreme. Morao sam da ustanem iz kreveta i zatražim novu sobu. Izašao sam i legao na pod u hodniku ispred liftova. Došla je moja žena i sela na stolice. Sećam se osećaja da pogledam niz hodnik odakle sam došao i video sam crni entitet kako hoda niz hodnik. Stao je i gledao nas i onda nastavio. Bio sam stavljen u drugu sobu.

Jedne noći nisam mogao da zaspim. Sećam se da je dolazila medicinska sestra da proveri moje vitalne funkcije. Onda sve čega se sećam je bilo u ranim jutarnjim satima. Ustao sam iz kreveta zahtevao da mi se izvadi infuzija i obukao sam se i napustio bolnicu. Žena me je odvezla do grada. Sećam se da sam potom bio na železničkoj stanici i tražio karte. Pozvao sam ženu da mi donese novac. Ona se pojavila i rekao sam joj da idem za Los Anđeles ali ona mi nije dala novac, tako da sam bacio moj telefon u kola i zatvorio vrata. Ona kaže da sam samo nestao. Sve čega se sećam u vezi sa tim je kako stojim i gledam u voz i 'osećam' kako taj entitet iskače napolje i ulazi u voz. Taj voz je išao na Istok za Čikago. Tada sam shvatio gde se nalazim. Vratio sam se peške do bolnice i pozvao moju ženu da dođe po mene jer bolnica nije dozvolila da se vratim.

Tri dana kasnije, moja žena je otišla na posao. Bio sam kod kuće i nisam bio ni na kakvim lekovima. Imao sam osećaj hladnoće pa sam se toplo obukao ali nisam mogao da se ugrejem. Onda sam otišao u krevet. Obično spavam preko avganistanskog prekrivača. Sad sam se zavukao ispod prekrivača sa pet ćebića i krevetskog prekrivača. I dalje nisam mogao da se zagrejem. Počeli su bolovi u grudima i prevrtao sam se po krevetu.

Ušao sam u tu tamu ili prazninu. Bilo je crno bez zvezda ili ičega izuzev jednog udaljenog svetla. Bilo je ekstremno daleko i izgledalo je kao veoma mala tačka. Onda sam počeo da se krećem prema svetlu. Mogu reći da sam se kretao napred sa glavom napred i rukama sa strane. Bilo je to kao spuštanje padobranom ili parglajding, mada nikad to nisam radio. Mogu reći da se brzina povećavala. Primetio sam da nema zvezda, što sam pomislio da je čudno. Jedno svetlo pravo ispred mene je polako postajalo veće. Mogu reći da nikad nisam video takvo crnilo. Sve što mogu da kažem je da sam ubrzavao i išao ka tom svetlu koje je izgledalo da tamni i pojačava sjaj kao svetlucanje sveće ili svetla iz generatora.

Mogu reći da sam išao jako brzo. Počeo sam da vidim te komadiće svetla, ili nešto, što je je uletalo u mene i ja sam ih apsorbovao. Konačno sam shvatio da je to kao informacija, nešto kao 10101010 u kompjuterskom programiranju jedini je način da to objasnim. Informacije koje sam apsorbovao su počele jako sporo i potom se povećavale u broju. Kako sam se približavao tom svetlu postalo mi je jasnije, bilo je šire nego više. Svetlo je sijalo zlatnom bojom koju ne mogu da opišem jer nikad pre nisam video ništa slično. Kako sam se približio, počeo sam da primećujem nešto što je izgledalo kao planeta ali nikad pre nisam video ništa takvo. Ta planeta je bila čista kao snežna kugla ili čisto staklo u kom je to sijalo, unutra je bilo zlatno svetlo.

Kako sam se približio brzina i informacije su počele da usporavaju, mogu reći da je po rubu bilo na hiljade i hiljade zvezda. Počeo sam da se pitam ili razmišljam šta se dešava i šta je to? Zaustavio sam se, takođe su stale i informacije. Ja sam samo lebdeo u prostoru gledajući na veličanstven, najlepši prizor koji sam ikada video. Nisam imao nikakve bolove ni loša osećanja. Osećao sam mir, ugodnost, radost, i ljubav kakvu nikad pre nisam osetio. Samo sam lebdeo, posmatrajući i pokušavajući da shvatim šta se dešava.

Onda sam mogao da osetim vrlo slab i nežan glas ili komunikaciju, ali ne kao kad se zaista govori nekome. Nisam nikoga video. Osetio sam prisustvo višeg bića koje verujem da je bilo Bog. Taj glas je počeo razgovor sa "Da li znaš gde se nalaziš? Da li znaš šta gledaš?" Pokušao sam da saberem svoje misli i počeo da shvatam da bi to moglo biti nebo! Pokušao sam da shvatim šta to vidim kad se komunikacija pojačala. Shvatio sam gde sam. Lebdeo sam izvan neba, gledao sam ga sa udaljenosti u prostoru. Izgledalo je kao da sam putovao kroz crnu rupu jer nije bilo drugih zvezda ni svetala na tom putovanju.

To biće je počelo da mi govori da treba neke stvari da uradim. Data su mi tri određena uputstva. Prvo je bilo da treba da naučim da Opraštam drugima, jer je to za mene bila najteža stvar da učinim kada sam prevaren. Trebao sam da Oprostim i sebi takođe. Bog je znao da imam stvaran problem sa Opraštanjem drugima i na meni je da to naučim. Takođe treba tome i da poučavam druge. Rečeno mi je da ako samo kažem da opraštam drugima da to neće biti iz srca. U cilju da istinski Oprostim, treba da neprestano radim na tome. Drugo, moram da uradim nešto sa mojom ljutnjom. Treće, treba da idem da govorim, poučavam, propovedam, pišem, i napravim video o mom iskustvu.

U jednom trenutku sam shvatio da i ja mogu da govorim. Počeo sam da postavljam pitanja i da pričam. Jedna od stvari koju sam pitao bila je "Da li je ovo nebo?" Odgovor je bio "Da." Pitao sam da li su zvezde koje sam video po rubu bile prijatelji i porodica. Ponovo mi je rečeno "Da." Te zvezde su mi izgledale čudno, zato sam pitao. Bile su sve iste veličine i imale svetlucav izgled koji ne mogu da objasnim i nikad nisam video ništa slično. Zvezde su izgledale kao kombinacija dijamanta, kristala i bisera sa blistavim sjajem.

To je bilo tako lepo da nisam hteo da se vratim nazad, ali mi je rečeno da moram da se vratim. Tri puta sam rekao da hoću da ostanem, čak i ako ostanem da lebdim tamo gde sam bio. Nisam hteo da se vratim paklu kroz koji sam prolazio na zemlji sa zdravstvenim problemima, policijom i svime. Ali mi je rečeno da moram da se vratim.

Mada sam načinio pogodbu: ako moram da se vratim nazad želim da završim moju ogradu oko kuće i osiguram posed za moju ženu, pre nego što se vratim. I dalje sam želeo da budem na toj planeti sa lepotom i osećajem koji sam osetio i video. Onda sam vraćen u moje telo. Probudio sam se potpuno mokar na krevetu i rublju.

Ima li još nešto što bi želeli da dodate u vezi vašeg iskustva? Nisam video ni prepoznao nikoga koga sam poznavao ili znam. Ono što mogu da povežem sa mojim iskustvom je da ono što sam video na kristalnoj ili snežnoj loptastoj planeti nije bilo nalik ni jednoj planeti koju sam ikada pre video. Verujem da je to bio Bog sa kojim sam razgovarao. Nisam nikad video ni jedno biće ni osobu. Samo sam osećao energiju ili prisustvo. Pitao sam ali odgovor nije bio jasan. I dalje imam jako uverenje da je to bio Bog. Dozvolite da to bolje razjasnim. Trgujem mehanikom i moja specijalnost je dijagnostika i lociranje i uklanjanje kvarova. Da bih locirao i otklonio kvar ja moram da utrošim vreme u posmatranju i ispitivanju problema ili uzroka problema. U tome sam tako 'oprezan' da moram da imam više informacija i vidim uzorak da bi poverovao šta je istina. Tako je isto bilo sa mnom, kada sam imao jak osećaj da je onaj sa kim razgovaram Bog i to mi je bilo rečeno osećajem, ali još imam tu sumnju. Barem za sada potpuno verujem da sam komunicirao sa Bogom. Trebalo je toliko dugo, da se osećam ovako, jer mislim da nije svakodnevica da neko dobije da razgovara sa Bogom u Njegovoj kući!

Bilo je teško da poverujem i tako je prošla godina, ali tokom tog vremena, ili su se pojavile stvari sa porukom ili stvari kojima sam shvatio da je ono što sam doživeo bilo sasvim stvarno. Data su mi tri uputstva, prvo je da naučim da Opraštam, drugo da se bavim sa problemima ljutnje i treće je bilo da poučavam, propovedam, govorim o svom iskustvu, ili pišem ili napravim video. Tu sam u početku bio izgubljen. Godina mi je dosad donela mnogo više jasnoće i razumevanja moje 'misije'. Takođe mi je rečeno da stvari koje se dešavaju na zemlji su sve jedna iluzija ili nisu važne.

Jedino što je važno Bogu je kako se odnosimo jedni prema drugima i da sve to dolazi iz srca. Sve u životu je da volimo jedni druge i postupamo uzajamno sa Ljubavlju. Ono što se dešava na Zemlji sa fizičkim stvarima za koje mi mislimo da je važno nema značaja u nebu ili za Boga. Njega ne interesuje kakav je naš društveni položaj, ili kakav je bio, ili koliko novca imamo, ili koje igračke imamo, ili bilo koja materijalna stvar uopšte neće vas odvesti na nebo. Tokom mog isksutva nisam sreo ni jedno određeno biće ili entitet koje bih mogao prepoznati kao osobu koju sam poznavao ili znam. Mada jedini sa kim sam razgovarao, ili komunicirao je verujem bio Bog. Odgovor nije bio jasan kada sam pitao ko je to sa kim razgovaram. Nije bilo jasno da li je to Isus ili Bog ili neko drugo više biće, ali moji instikti mi govore da je to bio Bog.

Ovo nije bilo tokom iskustva, ali tri dana kasnije pokazano mi je da je enetitet iz bolnice bio stvaran i da je napustio moje telo. Pokazano mi je u snu ili viziji, ili nekako, više o crnom entitetu koji je živeo u meni i koji je bio uklonjen tokom operacije debelog creva, ali je ponovo ušao ili pokušao da uđe ponovo u moje telo sa izduvnim gasovima koji su me savladali u mojoj sobi. Kada sam bio premešten u drugu sobu sve je izgledalo dobro do jednog jutra, koga se ne sećam jasno, šta se sve desilo pri mom napuštanju bolnice. Tokom iskustva nisam dobio informacije o životnim teškoćama, ali tokom protekle godine stekao sam mnogo svesti o teškoćama i izazovima koji mi predstoje u mom zemaljskom životu i razlogu zašto sam prolazio i prolazim kroz ovaj 'pakao' zadnjih šest/sedam godina u pogledu zdravlja i uznemirujućih stvari. Jedina stvar koja je Bogu važna je Ljubav od srca i kako se odnosimo jedni prema drugima: da li je to sa Ljubavlju ili sa mržnjom. Osećaj koji sam imao tokom iskustva je bio ništa drugo do Ljubav i Mir. Nikad nisam osetio ništa slično pre tog iskustva. Bilo je kao da me je to okružilo sa osećajem topline i sve što sam osećao je bila radost i sreća i nisam osećao nikakav stres ni brigu izuzev činjenice da sam lebdeo izvan neba.

Tokom tog perioda, pre i posle doživljenog iskustva, nije mi se mnogo toga dešavalo, jer sam bio došao do tačke da nisam jeo mnogo hrane oko tri i po meseca, brinući da ne pokidam debelo crevo, i to bi bilo ako bi bilo koja hrana ostala dole jer bi se većina vratila pravo nazad. Sećam se dosta stvari koje su se dešavale oko mene ali iskustvo se izdvaja iz dva razloga: jedan jer je bilo tako duboko da je u početku izgledalo kao san ali kada sam shvatio da je to stvarno (ili onoliko stvarno koliko me okupira) izgleda da sam ga celog prihvatio. Sa uklanjanjem debelog creva, prvo nisam mogao mnogo da jedem, jer sam bio kao novorođenče koje ponovo ispočetka uči da jede. Ništa se drugo nije dešavalo osim da učim da jedem i potom da se uverim da sve telesne funkcije rade dobro. Kada sam imao iskustvo sve na šta sam bio koncentrisan bilo je iskustvo i to se lako pamti. Znam da ima još mnogo toga što bih verovatno mogao da dodam i mogu kasnije jer se tako mnogo dešavalo tokom kratkog perioda vremena i tako mnogo je ostalo da se svari, jer je sve bilo tako brzo.

Koje su se promene desile u vašem životu posle iskustva? Velike promene u mom životu. Velike promene u mom životu. O čoveče, ceo moj život se promenio. Pošto sam bio mehaničar i dijagnostičar, moram da proučavam i razumem nešto kako bih našao problem i ispravio ga. Želim da imam sve informacije koje mogu da dobijem i radiću da ih dobijem. U svemu postoje šabloni i smatra se da ljudi imaju navike. Kada postavljam neku dijagnozu moram da posmatram i utvrdim šablon za to. Kada sam doživeo IBS nisam bio siguran šta se dešava. Nisam to rekao mojoj ženi nekoliko dana jer sam pokušao da svarim kroz šta sam to prošao sa oba i IBS-pm i crnim entitetom. Teško je bilo poverovati u IBS a potom i entitet: da li je sve to stvarno ili samo moja mašta. Sve što sam prvo rekao mojoj ženi bilo je da sam se preznojio u krevetu i da mi je bilo hladno i da nisam mogao da se ugrejem.

Kada sam joj konačno rekao šta se dogodilo, prvo za IBS, počeo sam da ga ponovo preživljavam i osečam kao da je to bilo potpuno stvarno iskustvo. Počeo sam da osećam efekte i stalno su mi tekle suze dok sam objašnjavao IBS. Takođe sam joj rekao za entitet i bila je zapanjena. Ona je takođe osetila prisustvo nečeg u hodniku bolnice ali nije razumela šta je to bilo. Posle toga kad sam joj reko za entitet u bolnici, imao sam san ili viziju da sam to bio ja ili jedan deo unutar mene. Kada sam prešao u drugu sobu, u toj viziji bio sam kao to i bio sam u njegovom telu dok je išao niz hodnik. Zaustavivši se mogao sam da vidim sebe i moju ženu kraj lifta.

Takođe sam dobio viziju o jutru kada sam napustio bolnicu, kada je stajao kraj mene dok sam bio u krevetu i video me je i posmatrao, dok je prilazila medicinska sestra i merila moje vitalne funkcije.

Otada, moja žena kaže da sam postao veoma emotivan i plačem zbog stvari zbog kojih ne bih nikada pre, posebno u filmovima. Bio sam uvek veoma svestan moga okruženja i u određenoj meri sam intuitivan. Ali posle IBS-a osećam se više intuitivan nego pre i više svestan onoga što se dešava oko mene. Izgleda da dobijam te "osećaje" da će se nešto dogoditi pre nego što se to dogodi. Imam mnogo veću osetljivost o soptvenom telu i zdravstvenim dešavanjima. U stanju sam da više osetim tuđe emocije ili da osetim njihova osećanja, čini mi se. Moja žeđ za Bogom i Isusovim životom i većim razumevanjem biblije je najveća promena.

Čitao sam knjige, sve o Hristu, koje nikad u svom životu nisam čitao od početka do kraja, sve do proše godine. Ali glavna stvar borba između dobra i zla je vrlo realna stvar unutar svakog od nas. Ovde postaje jako interesantno: pod tim sada mislim posle IBS-a i vizije i kada sam ispričao mojoj ženi o tome, računam da sam se fokusirao na sređivanje svog života da budem ponovo u stanju da jedem hranu, mada polako i minimalno, ali jeo sam. Kao novorođenče i očekivao sam moju prvu kaku.

Onda sam znao da sve ponovo funkcioniše. Sve je izgledalo da ide baš lepo kada, sasvim iznenada, u jutarnjim satima za Dan Veštica sam imao potpuno iste simptome kao u noći kada sam imao IBS, sa hladnim preznojavanjem i bolom u grudima ali ovaj put sam ustao iz kreveta kada se pogoršalo. Izvio sam se na podu a onda se probio do kupatila gde mi je pozlilo. Moja žena me videla i mogla je da zaključi da imam infarkt. Ovaj put me je žurno odvela u bolnicu gde sam imao potpuno začepljenu srčanu arteriju i 60% srca, stanje poznato kao pravitelj udovica.

Od te noći imao sam mnogo razumevanja stvari, kakvih je bilo mnogo puta tokom mog ludog i divljeg života kada je Bog pokušao da pridobije moju pažnju stvarima koje su se dešavale, kada sam mogao da budem ubijen ili teško povređen. Ali nisam razumeo poruke, a bilo ih je mnogo puta! Poruke: trebalo je dosta vremena da shvatim da dobijam poruke o svakojakim stvarima, gde su se pojavljivale trojako ili dok ne shvatim, ponekad. Trebalo je vremena da to proradim i primetim šablon poruka i informaciju koju treba da dobijem porukama.

Veoma je teško razumevanje uobličiti rečima ali evo. Počeo sam da primećujem da primam poruke. O porukama sam mislio da su snovi ili slično. Međutim poruke dolaze u različitim oblicima, bio to neki događaj koji se dešava, ili nešto što vidim dok vozim ili šetam, neki susret sa drugom osobom ili životinjom, ili samo kad vidim da se nešto dešava, ili kada to vidim na internetu ili TV-u. (Nema ograničenja za načine na koji dobijam te poruke ili osećaje da sam vođen). Bila je to vrlo duga godina koja je usledila posle događaja u Oktobru 2013 god. Shavtio sam da mada moje fizičko telo može sve da jede, ja zaista ne mogu kako imam Divertikulitis, i takođe sam dobio Hašimotov Tiroiditis sa toksinima koji su dotekli u moje telo i sa veoma aktivnim auto-imunim sistemom koji napada mnogu hranu koju sam obično jeo ali sada izgleda strano mom telu i sada je napadnuta kao infekcija ili slično. Mnogi sastojci mi ne odgovaraju i došao sam do tačke da jedem samo organskom travom hranjeno meso i organsko povrće (ograničeno) da me ne povređuje na neki način. Razumem, putem poruka i slično, da Bog želi da moje telo očisti od svih toksina, što takođe znači i od lekova. Ne pijem i ne volim lekove na recept, zbog svih propratnih neželjenih efekata. Došao sam do zaključka da zapadna medicina kljukanjem lekovima nekog da bi se osećao bolje nije za mene; i u stvari sam se bavio porukama zadnja tri meseca da prekinem sa uzimanjem prepisanih lekova na recept koje uzimam od kad sam imao srčani napad, i da ostanu samo dodaci ishrani i biljni preparati za lečenje. Najteža stvar da se uradi je puštanje činjenice da mi je bilo pokazano, rečeno, da ako zaista hoću isceljenje treba da stavim moju potpunu Veru u Boga i dozvolim Njemu da me izleči. Shvatam da mi primamo poruke sve vreme, i u stvari ako 'slušamo' možemo videti poruke u svemu što činimo; samo ne prestajemo da ih slušamo. Ne mora se biti na tihom mestu kada nam poruke dođu ali to pomaže mnogim porukama. Najteža stvar koju sam imao da naučim jesam li to ja, đavo ili Božije poruke (ili reči) i ako one dođu sa Ljubavlju i saosećanjem, znam da su od Boga. Ja sam sopstveni najveći neprijatelj, jer dozvoljavam da me vodi previše stvari koje nisu Bogolike; i odmah dobijam poruke da znam upravo to. Bilo je to dugo i povremeno obeshrabrujuće u tom kada sam u vezi sa 'Božijim informacijama' video da stvari ne idu kao što sam se nadao, a opet kada učinim neke stvari koje Bog želi to ide protiv "mene". Shvatio sam kako blagodaran život sam živeo, kako sam se borio i imao teškoće celog života i uključujući kad sam bio besan na Boga kada mi je umrla majka. Nosio sam to do nedavno tražeći Njegov Oproštaj. Shvatio sam da za sve stvari u životu treba biti zahvalan i da materijalno ništa ne znači. To je ego i ego vam ne dozvoljava ulazak u nebo: samo Ljubav, i naravno Bog koji je toliko voleo svet da je dao Svog jedino stvorenog sina da umre za neše grehe da bi svako ko veruje otišao u nebo. Ali to ne znači da možemo da živimo u grehu. To znači da treba da postanemo slični Bogu, da budemo kao Isus u našem svakodnevnom hodu. Ta poruka je tako dramatična jer ne znači odlazak u crkvu samo Nedeljom i možda proučavanje Biblije Sredom, to je hod svakog sekunda svakoga dana. To je predavanje vašeg života Isusu i preobražaj, što mi je dato u poruci da je moja zadnja godina protiv Boga moj preobražaj, ne da sam ja blizu da postanem nalik Bogu. Ja sam daleko od toga, sa mojom zaleđinom uzdizanja pakla i slično, teško je poverovati šta je to kroz šta prolazim. Pokazane su mi medicinske stvari i policijske stvari kroz koje moram da prođem da bih imao iskustvo da bih se povezao sa onima koji su prošli kroz slične okolnosti. Shvatio sam da te stvari takođe uključuju iskustvo blizu smrti, kroz koje sam prošao i rad na sve tri stvari u poređenu sa "mnom" koji samo želi da ostane kod kuće i petlja oko motorcikala do kraja života: ali NE, Bog ima druge planove za mene. Vidite, razumem da treba da izađem i da govorim o policijskom uznemiravanju, i porastu broja ljudi koji su uznemiravani, uhapšeni, pretučeni ili čak ubijeni usled militarizovanja i siledžijskog ophođenja neke policije u zemlji i mnogo ljudi koji su medicinski izazvani ili imaju medicinsko stanje, koje može biti izazavano lekovima koje uzimaju ili imaju reakciju na njih, ili oni koji su onesposobljeni kao u mom slučaju sa oba problema i uznemiravanjem lokalnim policajcem (posebna priča za sebe). U isto vreme moje je da izađem i da pomognem drugima sa sličnim medicinskim stanjima koje ja imam, i doživljavam, i obezbedim pravilan tretman za njihovo isceljenje. Doživeo sam medicinsko pogrešno lečenje tokom moje medicinske noćne more kroz koju sam prošao. Ima još mnogo više što sam naučio i doživeo u primanju tih poruka da bih mogao nastaviti još dalje sa tim. Takođe znam da neprestano primam poruke u svim oblicima i za različite stvari ili razloge. Potrebno mi je da ih beležim, znam. Cela ova godina, primarno, je bila uzbidljiva kao i obeshrabrujuća, u tome da je bilo trenutaka kada nisam hteo da činim ništa od toga i da samo želim da se vratim na to mesto koje sam iskusio na krako. Najveća stvar, koja mislim da me je pogodila, je dolazak do tačke da li je ono što sam iskusio stvarno ili nije. To je sumnja i slušanje drugih, uključujući i sveštenike. Borio sam se sa tim dugo i teško. Između onog šta drugi kažu i šta je napisano u Bibliji, i onda slušajući sebe i poruke, ima mnogo unetog da se dešifruje ali za mene je došlo do ovoga: Da li je ono što sam iskusio stvarno? Izgledalo mi je veoma stvarno. Ima mnogo mesta u Bubliji koja pokazuju da drugi dolaze da šire reč Božiju i Isusova učenja i izlečenja uprkos tome šta drugi kažu. Pitanje koje imam je "gde je tvoja Vera?" Ako imam potpunu veru u Boga, bio bih u stanju da prekinam sa lekovima na recept i da dozvolim Bogu da me izleči. To vidim kada nastavljam da se borim da nađem prave doktore. Gubim vreme, jer oni samo hoće da se koriste lekovi kako bi se osećao bolje kao suprotnost isceljenju. Mogao bih da nastavim sa još pričanja o mnogim drugim stvarima kroz koje sam prošao i iskusio tokom zadnje godine. U poslednje vreme poruke sa kojima se borim su činjenica da moram da se odreknem mog zemaljskog života radi Božanskog života i to znači svega: to je kao smrt i ponovo rođenje, nešto drugačije od ponovnog krštenja. Sve što mogu da učinim je da iznesem moje iskustvo kroz šta sam sve prošao i moje razumevanje. Većina neće verovati, i razumem, kako sam imao teškoće da verujem u sve što se dogodilo. Samo mogu da podelim iskustvo i drugi mogu da uzmu iz njega što žele. Shvatio sam da sam u osnovi bio u grobu, pre moje operacije, i da sam ponovo izašao, zašta hvalim Boga svakog dana što nisam u vreći ili nemam rak na debelom crevu, jako sam zahvalan! Takođe gledam na to ovako: u tom moj život je bio završen, način na koji sam ga znao, sa resekcijom debelog creva i potom srčanih udara i IBS-a u kom sam bio na Bižije vreme. Ja sam Njegov da čini šta On hoće kako su moji grehom ispunjeni dani gotovi (to ne znači da ja ne grešim) ali znači da pokušavam da budem više nalik Bogu svaki dan.